Parkiću, evo nas mi došli!!!

O, kada uzvikne: „Hajmo u parkić!“, istog trena se sve moje telesne i emocionalne lampice upale. Spremam svoju „policijsku uniformu“, pendrek ostavim ipak kod kuće i kažem sebi: „Iz ovoga nešto debelo treba da naučiš.“

A, šta li je to, otkriću već, možda.

Ono što je meni bilo zanimljivo otkriće, ali sa moje strane gledano, jesu u stvari pojedini tipovi roditelja/staratelja koji dovode decu u parkić.

Nemi posmatrač se pridržava stava my child is a God. Ovaj parkić je mesto gde je sve njegovo i može i da ruši, pa nije naše. Sve negativne emocije i ponašanje su dobro došli i nemi posmatrač to neće sankcionisasti ili pokušati da reši.

Vikač bez akcije, svoje dete sa klupe će dozvati, malo ga ukoriti ukoliko ugoržava svoju ili tuđu bezbednost ili pak ukoliko nečije granice narušava. Zapretiće možda malo prstom i vratiti se svojim klupskim akcijama.

Telefonski operater „ne silazi“ sa telefona i sve objašnjava svom detetu pokretom ruke ili pak ni ne zna gde mu se dete nalazi. Ako već nije na uvetu, duboko je udubljen u svoj telefon da slučajno nešto važno sa društvenih mreža ne propusti.

Policijski službenik (čitajte ja) u parkiću oseća opasnost na svakom koraku i on je tu da ispravi većinu nepravde ovog dečije-parkićskog sveta. Deci u parkiću koja se neprimerno ponašaju, a pre svega prema njegovom detetu deli opomene, neretko i koje očitavanje lekcije. Ne može da veruje da se roditelji/staratelji dece u parkiću ne osvrću na razna ponašanja.

Parkićski buddy obožava da se druži i sklapa prijateljstva u parkiću. Ovo su takođe i članovi ekipe iz ulaza ili kraja koji se okupe u parkiću. Najbolji su ti razgovori gde su svi kao jedan a deca rade šta hoće, rušeći baš taj parkić koji je njihova oaza. Prekoriće buddy ponekad svoje dete, tek reda radi i uredno će se vratiti neobaveznim razgovorima sa svojim sagovornikom. Počesto se u ove situacije umeša i policijski službenik da da posle dodatnu temu za razgovor.

Sharing is caring person prati u stopu svog mališana, razgovara sa drugom decom, podstiče deljenje igračaka i promoviše jednakost i duh zajedništva. I dok sve to radi priča svom detetu kako i zašto je važno uključivati druge u igru i paziti na tuđa osećanja i potrebe.

Rekla bih da atmosfera u parkićima umnogome govori o nama kao društvu.

Koji ste vi tip ili pak imate li neki dodati?!